Врлом пријатељу,

 Драгошу Калајићу,

великом хиперборејском посвећенику

 и светом ратнику Соларног реда.

Једно те исто Сунце

с ону страну свих сунаца

 и свих звезда,

с ону страну свих сазвежђа

 и звезданих јата,

обасјава и тебе и мене,

обасјава све нас.

Дошли смо из бескраја и вечности,

и путујемо ка бескрају и вечности,

 следећи своје снове

које смо давно негда сневали,

сневали на почетку свега,

сневали на почетку света и светова.

Сви векови, минули и будући,

стају у овај трен,

у овај вечни тренутак,

 у ово вечно сада,

и ми се срећемо, и препознајемо,

са својим најдаљим прецима и потомцима,

 огледајући се у сваком од њих

као у божанским

наспрамним огледалима,

у којима и бескрај и вечност

бивају једна тачка

 садашњег тренутка.

(На светим водама Дунава, у пролеће 7523/2015.)