Лирски записи

 

Храброст се не испољава само на бојноме пољу када се сукобе две војске, већ се храброст много чешће показује и у свагдањем животу, у сусретима са људима који другачије мисле од нас.

Храбар је онај човек који може и сме слободно да изнесе свој став, своје становиште, своје виђење, своју поетику, свој философски и духовни поглед на свет, у окружењу где већина, где сви други имају другачије виђење и становиште.

Штавише, за тако нешто често нам треба више храбрости, неустрашивости и самопоуздања него на бојноме пољу, где се бој бије прса у прса.

Нама Србима управо недостаје та врста храбрости.

Ми смо храбри у рату, на разбојишту, на бојноме пољу, а велике кукавице у свагдањем животу, где се очекује од нас да изнесемо свој став, своје мишљење, своје виђење, своју животну поетику.

Због тог и таквог кукавичлука ми смо поробљени последњих година од оних који нису смели да изиђу на бојно поље с нама, већ су нас, лукаво и потуљено, поробили путем атлантистичких и гуштерских медија, путем лихварских агитпроповских комесара из Брисела и Вашингтона.

Како понаособ, тако и као народ, морамо да превазиђемо и надрастемо кукавичлук, који нас – најчешће – понижава, спутава и осујећује да живимо достојно самосвесног и самобитног човека и народа.

Тај кукавичлук није својствен србском хиперборејском бићу, већ нас је последњих година захватио под снажним дејством атлантистичке, гуштерске и лихварске медијске пропаганде и магије.

Зато је на нама да се што пре ослободимо и очистимо од дејства те атлантистичке рептилске пропаганде и црне магије.

Ево вам, да видите и почујете, како је једна млада, али самосвесна и самобитна Србкиња, из Црне Горе, успела, у свом бићу и суштаству, да распрши и поништи атлантистичку рептилску пропаганду и црну магију.

Њено име запамтите, и зарад себе!

Зове се Ђурђина Турковић.

Повезница (линк) према телевизијској емисији у којој гостује Ђурђина Турковић, самосвесна и самобитна млада Србкиња Црногорка.