Горан Полетан: СТАРАЦ – ДЈЕЦА ХЕРОЈА
(СТАРАЦ)
Старац, сиједи, у мом младом тијелу,
скривене суштине преде златне нити.
Расплео је дугу браду бијелу,
сав је мудрост, сав саздан од бити.
Хармонијом, миром и свјетлошћу зрачи,
на свијет овај са осмијехом гледа.
У свој чудни свијет ме све више увлачи,
своја ми искуства, давна, исповиједа.
(ДЈЕЦА ХЕРОЈА)
Гризе ме савјест што сам жив,
стид ме је оних што погинуше.
К’о да сам, лично, због тога крив,
боли ме што се дјеч’је наде руше.
Ви сте, сирочићи, дјеца херојима,
презриво у очи погледајте свима,
јер би незахвални, и ја међу њима,
пред вашим се требали стидјет’ очевима.
Подигните чела, дјецо бесмртника,
јер они су вама оставили славу.
Многи им се нећете ни сјећати лика,
али су им дјела у незабораву.
Сваког, ко се може човјеком назвати,
к’о нож ће ваши погледи да боду.
Требао би рећи, онај ко се врати,
вашим очевима хвала за слободу.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 