Лирски записи

 

Србомржња јесте тешка умна, душевна и духовна болест.

То је болест бесова (демона), како кажу сибирски шамани.

По шаманизму, постоје три врсте болести: болести од Бога, болести од Природе и болести од демона, илити бесова.

Србомржња је болест демона.

Најтеже се лече и исцељују болести бесова.

Зато србомрсци не могу никада да се излече.

Они до скончања својега, остају запоседнути бесовима.

Они с том болешћу одлазе у гроб.

Или још одређеније: они ће ту болест пренети и у будући животни ток.

И преносиће је увек изнова и изнова, из једног живота у други живот, све док, у неком добу – неким Божјим чудом! – не дођу до познања Истине.

Када посматрамо – или још боље: сазерцавамо – лица србомрзаца, са становишта тајне духовне науке, запажамо, у трену, да је њихово лице посве изобличено, схватамо да то није лице човека, словесног бића, већ да је то лице демона који се настанио у физичком телу србомрсца.

И, најзад, освешћујемо, да пред нама не стоји човек, словесно биће, већ демон који је тело србомрсца преузео и запосео, те га користи као своје возило у овоме свету.

Зато сваки разговор, свака словесна полемика са србомрсцима, бива унапред обесмишљена.

Напросто, с њима је немогуће водити разуман и словестан дијалог, јер ништа разумно и паметно не желе да чују.

Они су до тог ступња запоседнути бесовима мржње, да сем мржње, да сем унутарњих гласова демона мржње, ништа не могу ни да чују, ни да виде, ни да појме, ни да схвате.