Браво Жељко, Витеже!!! Кад видим да се неко бави племенитим стварима, ја га, с правом, назовем Витезом.
За наше драге, племените жене, кажем:Племените госпође или девојке. Некад их зовем и Виле, Музе и Красавице (тј. Лепотице).
Писмо, као и језик, је светиња. Божији дар. Замислите само, Човек може своје мисли да говори, али и да користи знакове, слова, те да оставља записано толико тога. Онда се то узвисило и до уметности:
~Уметност говора
~Уметност лепог писања, калиграфија.
~Књижевност и поезија.
Дивне и величанствене ствари.
У Кини и Јапану се сматра великом уметности калиграфско исписивање речи и слова. Они то сматрају и медитацијом. Читав ритуал, специјални папир, туш, четкице. Прибор за писање је украшен, чувају га у специјалним кутијама, некад и веома скуп, специјално рађен. На тај начин одају захвалност и поштовање писању. И мислим да су у праву. Све што је племенито и узвишено заслужује поштовање.
Драго ми је Жељко да је повратак писању било откривење за Вас.