Лирски записи

 

Свако од нас – који путујемо путем освешћивања и посвећења – пре или доцније дође до једног унутарњег стања бића, душе и духа, када схвати, осети и јасно види, да је усамљен, и да је све самљи на путу.

О томе говоре сви древни мистици и тајинственици, који су тим космичким и божанским путем путовали и корачали пре нас.

То је стање најдубљег увида, најдубљег познања, када схватиш, и освестиш, да човечанство споро напредује, а некад ти се чини, да уопште и не напредује, већ да све време, да вековима и тисућлећима, тапка у месту.

Тада посвећеник свим бићем својим осети метафизичку самоћу и космичку студен у души, и пошто свим бићем прихвати и проживи то стање душе, онда схвати и освести, да његов даљи боравак у овоме свету више нема ни сврхе ни смисла.

Тесла је то најдубље космичко осећање и стање душе и духа живео последњих четрдесет година у овоме свету.

Стога је из најдубље самосвести и божанске самосвесности, а у договору са вишим духовним бићима, скратио свој боравак на Земљи за шездесет лета.

Јер, испрва је било предвиђено – а то је и била одлука из виших светова – да Тесла у свету борави сто четрдесет и четири године.

О Теслином тајинственом, мистичном и оностраном животу у овоме свету знају само ретки посвећеници.

Материјалистички научници, знанственици и истраживачи Теслиног живота и стваралаштва о томе појма немају, јер они, зацело, не могу то нити схвате нити, пак, да појме.

То је једино Вивекананда знао и видео, као и неколицина источно-западних тајинственика из белога братства; а у том су братству, поред Вивекананде и Тесле – који су духовни творци белог источно-западног братства – били још и Ромен Ролан, Марк Твен, Тагоре и Ганди.

Поред Тесле, има још доста великих стваралаца и посвећеника, који су намерно и свесно скратили свој боравак у овоме свету.

Да споменемо само нека од имена тих великих мистика, стваралаца и посвећеника који су пре рока напустили овај свет: Моцарт, Пушкин, Достојевски, Љермонтов, Његош, Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Рудолф Штајнер, Бранко Миљковић,  Драгош Калајић…

Само се у тајним, гностичким и есотеријским братствима и кружоцима, чувају тајинственствена и онострана сазнања о животним путевима ових великих стваралаца и посвећеника човечанскога рода.

Материјалистички и позитивистички научници и теоретичари, што је и разумљиво, имају, за свет, посве другачија тумачења и објашњења, из једног простог разлога – немају увида у Онострано.

Заиста, човечанство споро напредује, човечанство је још увек у пеленама, како је, једном приликом, рекао Карл Густав Јунг.

Свако онај ко дође до тог познања, осећа метафизичку самоћу и космичку студен.

Има тренутака када, поготову у позно доба ноћи, осећам залудност и бесмисленост свог боравка у овоме свету.

Тада ми се чини, да сам готово све своје послове и задатке већ обавио у овоме свету, те да мој даљи боравак овде јесте чиста себичност и саможивост.

Сваки онај који од ране младости сазерцава овај свет, као и ине светове, из свог најдубљег унутарњег бића, мора доћи до овог стања и познања.

Тада му се цео свет чини, као давно прочитана књига, као књига коју је већ стотинама пута вазда изнова читао и проживљавао.

Такав тајинственик и трагалац, пре или доцније, дође до оног о чему су говорили Гете и Тесла: Гете је говорио о велтшмерцу (Weltschmerz), илити светском болу, а Тесла о космичком болу, што је једно те исто.

Ово о чему вам ја данас говорим, говорићете и ви сутра онима који су млађи од вас.

Јер, сви ми, који смо на овоме унутарњем путу, долазимо до једног те истог сазнања: човечанство споро напредује, човечанство уопште не напредује, већ напредују само изузетни појединци.

Они појединци који неко кратко време бораве у свету међу људима, а онда се селе у неке боље, лепше и дивотније светове, остављујући за собом светлосни траг попут звезде репатице, како је говорио Марк Твен.