Мали су људи јер Бог и заповести Божје нису више битни људима нити је то на првом месту у животу. Одбацивши Бога, одбацивши душу, презревши духовни свет гле човек поста човечуљак који гребе и гребе за бедну мрву живота, врти се у кругу мртвих предмета куповине трговине да насити стомак и забави чула. И опет уплашен за живот као да може да избегне смрт, тумарају човечуљци од немила до недрага проходе и небо и земљу тражећи утеху и мир али не налазе. А душа ? Најважнија је душа човечуљци, најважнија, јер душу смрт не хвата, за душу гроб не постоји, душа је вечно жива. Душа је Божја својина, поверена човеку да за време земаљског живота покаже бригу. А ко још од човечуљака мисли о души својој о крају земаљског и пресељењу у духовни свет ? Шта ће бити тамо зар се не плаши мали човек смрти уствари ? А гле Васкрсли из мртвих Господ Христос чека сваког човека који хоће да се спаси од страха за живот од страве од смрти да га спаси јер је за то и дошао на овај свет Бог и Човек Христос да спаси људе од смрти и греха и пакла муке вечне да га избави од власти ђавола и да га уведе у рај. А човечуљци се плаше слободе и Бога сујеверно, плаше се казне и срљају од страха у грех у смртни грех. Паралисани човечуљци страхом хипнотички механички технологички корачају неразумно смело у грех у пакао у муку и опет очајни не прилазе Богу једином ослободиоцу душе од муке греха и пакла него беже и беже од Бога јер им је више омилела тама и лаж од светлости истине. О човечуљци кад Бог и наука Божја нису на првом месту у животу тад живот постаје страх, грабеж, гнев, свађа – пакао.