Лирски записи

 

Постоје национализми љубави и национализми мржње.

Постоје национализми који се рађају у љубави, живе у љубави и рађају нове љубави.

И опет, супротно и опречно томе, постоје национализми који се рађају у мржњи, живе у мржњи и рађају нове мржње.

Србски национализам спада међу национализме љубави.

Можда се само два национализма у Европи могу сврстати мед национализме љубави – то су србски и руски национализам.

Већина западних национализама почива на мржњи, јер нису рођени у љубави.

Већину западних националиста покреће мржња према свим другима, док србске и руске националисте покреће љубав према Роду и Родини, будући да србски и руски национализми и јесу произишли из родољубља.

Реч родољубље происходи из србског и руског бића, и подразумева истовремено како љубав према Роду тако и љубав према Родини.

Може се и овако рећи: србски и руски национализми јесу национализми родољубља.

Родољубље је нешто праизворно, прасконо ведско и хиперборејско што надилази и превазилази национализме западних народа.

Родољубље је много старије од јудео-кршћанства, много старије од свих блиско-источних религија.

Родољубље је космичко начело, начело љубави, самосвести и самобитности.

Све западне национализме створило је јудео-кршћанство, створио је Ватикан, створили су јудео-лихвари.

Србски и руски национализми су самоникли и самобитни, праизворни и праискони, древни и космософијски.

То су национализми љубави, национализми који проширују љубав према Роду и Родини, од Земље до најудаљенијих звезданих јата.

Србски национализам је већ вековима, већ тисућама година, у окружењу национализама мржње, па зато никада и није могао ваљано и до краја да се развије и заокружи, те да се узнесе на виши, галактички, космички и божански ступањ, чему је одувек и тежио.

Сви западни национализми, чији је творац Ватикан, јесу национализми србомржње и русомржње.

Без србомржње и русомржње скоро да и нема ниједног западног национализма.

Због јудео-кршћанског и ватиканског окружења, србски је национализам одвајкада бивао гушен на све могуће начине, свим могућим, па и најсуровијим, па и најгрознијим јудео-кршћанским и јудео-гмазовским средствима.

Само бесловесни и злонамерни теоретичари могу србски национализам да пореде са другим национализмима.

Напросто, србски је национализам неупоредив, јер никада и није почивао на мржњи.

Србски је национализам, без сумње, национализам стваралачке самосвести, док су сви ини национализми уистини национализми рушилачке несвесности, па и бесловесности.

Наравно да ја овде имам на уму и у свести праизворни и праискони, самосвојни и самобитни србски национализам, који је изникао из ведског родољубља, а не говорим о лажном србском национализму који је, под утицајем јудео-кршћанства, Ватикана и Холивуда, почео да се развија у двадесетом веку.

Сваки расни, самосвесни и самобитни ведски Србин, лако ће разазнати и разлучити праизворни србски национализам од лажног ватиканског и холивудског србског национализма.

Разазнаће и разлучити по љубави, будући да је истински србски национализам увек и вазда национализам љубави.

Сваки онај назови србски национализам који се заснива на мржњи према другима, а не на љубави према Роду и Родини, јесте ватикански и холивудски, јесте јудео-кршћански и јудео-лихварски, јесте усташо-комунистички и укро-бољшевички национализам, који, у самој бити, нема ничег заједничког са србским ведским, аријевским и хиперборејским бићем.