У Праскозорје

излазим у највише косе

и висове Црвене Горе,

међу плаво-зелене стене,

 тамо где орли сури гнезда свијају,

да поздравим Жарко Сунце,

а иза Сунца и Оно Друго и Треће Сунце;

да поздравим Сварога

који Унутар Трећега Сунца

обитава и који је Бог

мојих Звезданих Предака

и Праотац мојих Звезданих Потомака.

У излазак Жарког Сунца,

у трену рађања Трију Сунаца,

 срећем се –

на Почетку Свих Почетака,

као и на Свршетку Свих Свршетака –

са Три Лица Сварогова

што ми тајом отварају

Тајни Пролаз с ону страну

свих сазвежђа,

с ону страну свих сунаца,

с ону страну свих светова

све до Самог Срца Неба,

све до Самог Пра Живота.