После свега,

још једино желим,

да ме сви забораве,

као да у свету овоме

никада ни боравио нисам.

Јер ја сам, гле!

само зрак један –

зрак плаветно-зелен –

неке далеке звезде

која је давно згаснула

 међу звезданим јатима.

Само сам зрак један,

и један вилински сан,

неке далеке звезде

која је давно згаснула

међу звезданим јатима,

али која се,

 у трену овоме,

изнова рађа

 с ону страну појавних светова

и видљивих звезданих јата,

с ону страну свих збивања,

с ону страну свега.

 

(На левој обали Дунава, 6. цветња 7523. године)