Лирски записи

 

Сваки освешћен Србин мора да осећа гађење над атлантистима, над том предаторском и готованском расом.

Све што у Србију долази из Ватикана, Лондона, Брисела и Вашингтона нема у себи ничег ни божанског ни људског.

Одмах се види, да је то једна нижа раса грабљиваца и паразита.

На њиховим лицима, као и у њиховим очима, нема никакве ни лепоте ни топлине ни душевности.

У њих је змијски поглед; у њих је лице са седам образина, седам персона, седам маски.

Ни они који их у Србији дочекују нису ништа бољи.

То је један те исти предторски сој, једна те иста гмазовска раса.

Сваком расном и освешћеном Србину било би испод части да се рукује и разговара са том белосветском фукаром.

Више поштујем, ценим и уважавам само једног јединог расног Србина (или расну Србкињу), него све атлантисте на свету.

Не бих дао једног јединог Србина за све родове, народе и државе Запада.

Свака расна и самобитна Србкиња лепша је и племенитија од свих жена на Западу.

У односу на њихове жене, свака је расна Србкиња за њих богиња Лада.