Прва Атлантида је настала

зато што је била огрезла

у безбожништво и отпадништво,

у мржњу и зло,

у блуд и раврат сваке врсте.

То исто чека

 и Другу Атлантиду.

Обе Атлантиде,

као и све будуће Антлантиде,

морају да нестану –

али, овога пута заувек! –

зато што нису цивилизације,

већ антицивилизације;

 зато што нису свет,

 већ сенка света.

Атлантиђани,

 једнако као и Атлантисти,

 јесу човеколике сподобе

 без божанске душе.

Уместо Љубави,

они живе мржњу;

уместо Доброте,

они творе зло;

уместо Истине,

 они живе лажи;

уместо Правде,

они творе кривду;

уместо Светлости,

они живе таму,

 јер и јесу тама

и јесу синови таме.

Ближи се дан и час

коначног нестанка

Друге Атлантиде,

као и свих будућих Атлантида.

У трену кад буде нестајала

Друга Атлантида,

са свим прошлим

и будућим Атлантидама,

певаће и појаће планете,

певаће и појаће сунца,

певаће и појаће звезде,

 певаће и појаће сазвежђа

 и звездана јата,

певаће и појаће сва бића

из свих видљивих

и невидљивих светова.