Лирски записи

 

Данас сам, у Светом гају, у стању дубоког тиховања, разговарао са Боговима и Вилењацима.

Било је вече, малиново и љубичасто и пурпурно, и румени се зраци, Сунца на заласку, преламаху кроз столетне, модро-зелене и моћне крошње сневајућих и тухујућих дрвета.

Осетио сам, гле! да се нешто дивотно, чудесно и тајинствено дешава у мени и око мене, на Земљи и у Васељени, међу сунцима, звездама, сазвежђима и звезданим јатима.

Рекоше ми, Богови и Вилењаци – кроз биљке и дрвеће –  да све време, кроз векове и светове, нетремице, без предаха и престанка, бдију над нама.

Да надолазећа и свепрожимајућа дејства Првобитне Светлости, из Језгра Звезданих Јата, запљускују Земљу, будећи и освешћујући сва бића и суштаства на Мајци Земљи.

Потом ми се, у неко доба, јави пуковник Боги Стојменовић, рекавши да будно мотри и стражари на Радан-планини, јер је ово завршница Великог светог рата против Исполинске Змије.

За који дан, поручи ми из дубина Радан-планине, Срби ће, Космичким Блавором, савладати Исполинску Змију, а онда ће се, наједном, отворити Звездане Капије за силазак Великог Духа Стварања на освешћену и посвећену Мајку Земљу.

(Свети гај у Великом Гају, 29. цветња 7523. године)