Лирски записи

 

До мене је, негда давно, стигла једна праискона слика коју сам, у детињству, у својим детињим сновима и визијама, често виђао.

На липовом пању, подно моћне крошње липе, што је сва у цвату, с ројевима и јатима пчела уоколо, седи, као стрела прав и витак, седовласи старац, дуге седе, плаветно-беле браде, оштрог и дубоког погледа, правилних црта лица, орловског носа, са чаробљачким штапом преко колена.

Када сам у раном детињству први пут имао то јасновиђење, рекао сам: ово је мој Бог, ово је мој Седобради Бог!

Много година после тога, схватио сам, и препознао, да је мој Седобради Бог из снова и визија – Бог Сварог!

Још сам у детињству наслутио, и осетио, да су највеће тајне, највеће истине овога света, скривене у бајкама, причама, песмама, митовима, легендама и предањима.

Ако желите да откријете и познате истину о себи, о својим боговима и прецима, онда немојте читати званичну историју (пуну превара, обмана и лажи!), већ ону другу, скривену, тајинствену, тајносану и онострану повесницу која се већ стотинама векова чува, негује и, вазда изнова обнавља, у предањима, причама, митовима, песмама и бајкама Белих Срба, Првобитних Хиперборејаца.

(Велики Гај, 2. липња 7523. године)