Лирски записи

01

Све је лепота над лепотама!

Атлантисти, лихвари и гмазови, већ вековима, покушавају да од овог дивотног света створе пакао.

Ми им то не дозвољавамо!

Боримо се свим бићем и свим силама, да овај свет вратимо у стање у којем је био, негда давно, када су наши божански преци сишли на Земљу из једног далеког звезданог јата.

02

Овај снимак – на стотину корака од саме граничне линије – направио је, у вечерњи сутон, мој Син који се посветио филму и уметничкој фотографији.

Сликао је мене као Вилењака или Лесника са бујним власима, распршеним и растреситим попут влати велике траве.

(Када се повећа слика, онда се јасно види, да је моја коса налик пласту сена!)

Рекао је Син: ова слика је као кадар из филма Урга Никите Михалкова.

 

03

Овај Гинкго понад мене има преко триста лета.

Исполинско Дрво, и ја, наспрам њега, као прави Вилењак!

У окружењу тог Дрвета, понекад, јасновидим светлосна и етерична тела вила у плесу.

Када зађе Сунце, и када изгреју прве звезде, тада се, ако дувају ветрови карпатски, могу чути и вилинске гајде.

 

04

У близини Мечје леске, старе више од четири столећа (а под заштитом Државе!), често виђам вилинско коло чији је коловођа разбарушени Лесник.

Онострани светови, за Песника Вилењака, стварни су и истинити подједнако колико и овострани светови.

Када се препустимо машти и сновима, онда је овај свет, уистини, једна лепота неизрецива!

Маштајмо и сневајмо попут наших Древних, и победићемо све наше душмане, све лихварске и атлантистичке гмазове, све ватиканце и јудео-кршћане, који су нас, Беле Србе, вековима покушавали да одвоје од наших богова и наше звездане и вилинске вере, али им се ми нисмо дали.

Одолели смо и, победили.

Срб увек и вазда побеђује!

(Свети вилин-гај, 8. липња 7523. године)