Лирски записи из Акаше

Не знам откуда у мене потреба, да вечно тежим ка Савршенству!

Од детета сам, у својим сновима и маштањима, у својим мислима и визијама, тежио ка некаквом Далеком Савршенству, ка Божански Савршеном, ка Идеалном и Идеалу.

Тежио сам, одувек, ка Идеалној Песми, ка Идеалној Лепоти, ка Идеалној Љубави, ка Идеалној Жени, ка Идеалном Човеку.

Био сам, и остао, чудак и занесењак за свет.

И кад сам се жестоко и болно сударао са суровом реалношћу овога света, ја ни тада нисам одустајао од тежње и стермљења ка Савршеном, ка Идеалном.

И кад сам, у младости, патио и туговао и боловао због неузвраћене љубави, ја ни тада нисам престајао да верујем у Савршену (Идеалну) Љубав, јер сам осећао и слутио, да Идеална Љубав постоји, да мора да постоји – ако не у овоме свету, а онда у неким далеким тајинственим световима!

Тежња ка Савршенству – то је моја покретачка сила и енергија.

Живим – да бих тежио ка Савршенству, и да бих нашао и остварио Савршенство.

Без тежње ка Идеалном и Савршеном – мој живот, гле, не би имао никаквога смисла!

Сваког Ближњег свог видим као Савршеног.

Сваку Жену и сваког Човека видим као Савршено Биће.

Све вас, уистини, и осећам и видим као Савршене.

Јер, Ми и јесмо – Савршени, само што још не знамо да смо Савршени!