Лирски записи из Акаше

Још сам као дете размишљао, да старост и болест нису природне појаве, бар када је Човек у питању.

Човек не би требало уопште да стари и болује –  говорио сам себи као дечак од дванаест година – јер то није по Замисли Божјој.

Ако је већ Бог створио Човека да буде Његов сарадник и сутворац, да Му припомаже у стварању нових светова, васељена, сазвежђа и звезданих јата, онда би Човек требало да буде вечно млад и здрав, јер само као млад и здрав он може бити Богу од користи.

То детиње виђење, осећање и размишљање није ме до дана-дањег напустило.

И данас се, као и пре много лета, увек изнова питам: зашто Човек стари и болује; зашто није вечно млад и здрав?

Одговор на то питање нећу наћи нигде на Земљи, међу земаљским учењацима и мудрацима, одговор морам да потражим у неким вишим световима, у Акаши.

Да ли ћу, на то питање, добити одговор или не – то уопште није битно!

Али, једно поуздано знам: никада нећу одустати од тог питања!

По мом најдубљем унутарњем осећању, Човек би, уистини, требало да буде вечно млад и здрав, јер је и створен да буде један од Бесмртних Богова.