У с п р а в н а О с м и ц а п р в а

Време попут Змије                        

Пребива шћућурено у Вечности

 

А онда изненада                                                                                                                             

На Подстицај                                                                                                             

Подиже своју тајновиту главу                                                                                                                     

И почиње да извија и одмотава                                                                                                              

Дугачко невидљиво тело                                                                                                                                       

Које прожима и боји

Циклус постојања                                                                                                                       

И утискује му Печат 

У сваком трену тренцијатом  

У свом мистичном ходу                                                                                                                           

Време се претвара у епохе                                                                                                                            

Које следе једна другу                                                                                                                                                           

У еволуционом нарастању                                                                                                                

Непрекидно изнедрујући                                                                                                                          

Нова и моћнија Знања

У с п р а в н а О с м и ц а д р у г а

Пошлост непрекидно нестаје

А будућност се непрекидно ствара

Унутар вечне садашњости

Знања претходних епоха

Када оптрче свој круг делатни

И исцрпе енергију за своје дело

Предају штафету новим знањима

И одлазе у трезоре Акаше

Служиће истраживачима прошлица

Да направе историјске паралеле

И да открију танане нити

Које повезују сва знања

Пре свега линију водиљу

И служиће можда –

То зна само Велики Неимар

Као подлога и духовна храна

У неком другом циклусу

И неком другом простор- времену