Највиши ступањ стваралаштва јесте не-стваралаштво: када престаје свако стваралаштво, а остају чисти снови, чисте визије, чиста јасновиђења самог стваралаштва.

То је стваралаштво из снова.

Стваралаштво без икаквог напора и труда; стваралаштво из сневајућег бића и суштаства.

Свако истинско стваралаштво води ка највишем просветљењу и освешћењу: када стваралац дође до спознаје и познања, да је сваралаштво све у свим световима, да је стваралаштво већ остварено на самом почетку свих почетака, те да нема никаквог новог стваралаштва; јер је све ново истовремено и старо, старије од свега старог и новије од свега новог, у исти мах.

Стваралаштво је незамисливо без сневања!

Ум, разум, свест и свесност и јесу и нису стваралаштво по себи, будући да је суштина самог стваралаштва надилажење и превазилажење ума, разума, свести и свесности.

Стваралаштво је Бог!

Сваки стваралац ствара из Бога у себи; ствара кроз Бога у себи; ствара Богом у себи.

Стваралаштво је сан и сневање.

Стваралаштво није стварност, пошто надилази и превазилази сваку стварност: то је стварност која се не може видети, опитати, спознати и познати.

Стварност с ону страну света и светова; стварност с ону страну свих познатих и спознатљивих ствари и појава; стварност која је само Божанство, сам Дух, сама Свест и сама Свесност.

То је Етар Духа који обједињује све духовне светове у свим духовним пространствима.