Стојим усправно

 У вертикали садашњег трена

Са склопљеним шакама

На грудном жив-виру и души

И гледам Бога равно у очи:      

Милосни Господе

Упали јаку сијалицу

И осветли пут ИВАНУ ЈАМНИКУ

И златном светлошћу

 Окрили његову чисту и храбру душу      

Он је наш друг и пријатељ

Нек лако и скоковито и брзо

Савлада тесни и вијугави пут

Илузије не-постојања и смрти

И дигнуте главе и отвореног срца

 Доспе Теби у загрљај

У Пољу Вечности и Безконачности

Мили наш Иване!

Знам да ходиш без страха

 Знам да летиш потпуно предан

Испраћамо те- пријатељи твоји и ја

А ти иди тамо где највише сија