Један коментар

1. 

   26 октобра, 2015 - 9:13 pm Бела Веверица

   О хвала за ову србску хаику поезију! Речи се простиру као линија однекуда, која прође поред нас и отпутује некуда! У пролазу нас додирне, оспокоји, орадости и оде даље! Ми останемо пренути, са помишљеном жељом да јој махнемо и поруком да нас не заборави1

   Одговори