Лирски записи из Акаше

Има једно место на Истеру (Дунаву) где редовно, и без напора, улазим у паралелни свет.

У свет посве другачији, у свет, тајинствен и оностран, од пре двадесет и више векова.

У ваздуху, у мирису воде, по цвркуту и кликтају различних птица, по дејствима и енергијама, осећа се да је то, уистини, упоредни свет од пре много столећа.

Седећи на јесењем сунцу, загледан у жуте и румене крошње врба и топола, данас сам имао чудесне и тајновите вилењачке визије.

Видео сам једну своју врлу пријатељицу (њено име је Верица), животну сапутницу мог још врлијег пријатеља, у једном ратничком и вилењачком ведсрбском племену, окружену Белим Урима, великим посвећеницима Земље и Васељене, упућену у оностране тајне белих чаробњака, исцелитеља и шамана.

Бели Ури су највећи посвећеници међу ВедСрбима и Белим Србима, који су умели како да исцељују тако и да васкрсавају људе.

Њихова моћ исцељивања и васкрсавања заснивала се на призивању и кроћењу Перунових плавих муња, које нису убијале и спаљивале, већ су исцељивале и васкрсавале човека, тако што би се, у трену, претварале у космичку животодајну енергију којом би се пунили и обнављали сви животни унутрашњи органи као и свеколики организам физичког тела.

Ова ми се визија јавила данас, изненада, вероватно стога, што је ова моја пријатељица одавно тражила да јој откријем неке тајне о њеном оностраном животном путовању.

Упоредо с овом визијом, јавило ми се још нешто из Акаше.

Балкан се, у давнини, звао Хелм, све док су на њему обитавали Бели Срби, Хиперборејци и Аријевци.

Са нестанком Белих Срба, Хиперборејаца и Аријеваца, и доласком дивљих, тартарских и крволочних племена на ове просторе, Хелм је преименован у Балкан.

Балкан је инверзија речи Кан(и)бал, а сама би реч, са становишта тајне духовне науке, могла и овако да се растумачи.

Када слогови у овој двосложној речи замене места, па уместо БалКан напишемо КанБал, онда то у магијском и мистичном преводу значи: људождери (канибали) бога Бала.

Само име казује, да на овим просторима обитавају дивља људождерска племена, која су склона најужаснијим и најгрознијим злочинима.

После толико векова непрестаних ратовања против дивљих и крволочних племена, Бели Срби су посве проређени и скоро истребљени.

Оно мало преосталих Белих Срба, у времену долазећем, можда и неће моћи да се избори и опстане у окружењу канибала, људождера бога Бала, бога дивљачких, тартарских и канибалских племена.