Лирски записи

Срби су исувише трпељиви.

(Уместо варварске туђице толеранција, користите србску реч трпељивост!)

Због те претеране трпељивости, Срби ће нестати.

Ми смо постали до снисходљивости трпељиви према свакој туђинској фукари која улази у нашу домају, у нашу прадедовску земљу.

Сви остварују своја дивљачка, варварска, несувисла и бесловесна права у Србији, само Срби не могу да остваре ниједно своје праисконо право.

Белосветске парије у Србији се осећају слободније од самих словесних Срба.

Нешто, заиста, није уреду с нама!

Народ који постане до снисходљивости трпељив, по свим природним, космичким и божанским законима мора да нестане.

Србија мора да буде – србска!

Сви закони и прописи у Србији морају да буду – србски!

Све установе у Србији морају превасходно да воде бригу о Србима!

Тако се понаша сваки здрав и освешћен народ; тако се понаша свако здраво, самосвесно и самобитно друштво.

Србија, пре свега, мора да буде Држава Срба.

Јер, једино Срби држе Државу, и једино Срби брину о Држави.

Сви други би, преконоћ, растурили, опљачкали, спалили и уништили Србску Државу.

Срби не смеју више да слушају евроунијате, атлантисте, ватиканце, јуде-кршћане, лихваре и гамозове који су наши заклети душамни од Праискони, већ морају своју судбину да узму у своје руке.

Срби не смеју више да буду до снисходљивости трпељиви, но морају да буду жестоки, тврди, чврсти и попут својих древних предака расположени према свим душманским уљезима, према белосветским уљезима – паријама и палијама – који улазе у Србију с једном једином намером: да растуре Србију, а Србе да расеју и развеју по беломе свету.