Лирика вечног тренутка

Подсети ме,

Соко са Велебита,

на једну дивотну

праискону

ведсрбску реч.

То је реч Светлопис.

За Поезију и Лирику

нема лепше речи,

будући да су Поезија и Лирика

Светлописи Душе!

Јер,

све што се Светлошћу пише,

то и јесте Светлопис.

Светлост Песникове Душе

исијава Светлопис –

Поезију и Лирику –

што се оваплоћује

у Биће Светлости.