Лирика вечног тренутка

У дубокој тишини осећам дубину светова, дубину Вечности.

Тишина има исцељујуће дејство.

Тишина и шутња васкрсавају.

Сваког дана ми умиремо и васкрасавамо, сваког часа и сваког трена изнова се рађамо и умиремо, умиремо и снова васкрсавамо.

Такав је Закон Васељене, такав је Закон Стварања.

Живим за Лепоту над лепотама, каже ми Владан Пантелић, и само ме Лепота спасава.

Нисам више у свету сенки и утвара, већ у далеким световима Божанске Дивоте над дивотама, у далеким световима Љубави и Лепоте, у далеким и најудаљенијим световима с ону страну сазвежђа и сунаца, с ону страну звезданих јата.

У дубокој тишини осећам дубину светова, дубину Вечности.