Лирика вечног тренутка

На мојој стази према Истеру има једно Дивот-Дрво које увек морам да поздравим.

И, не само да га поздравим, но, морам и да разговарам с њим.

То Дивот-Дрво старо је, можда, триста лета.

Највеће је, најмоћније и најстарије Дрво овамо на левој обали Истера, а у мојему крају.

Поздрављам Дивот-Дрво, поздрављам сва ина дрвета; поздрављам лабудове, галебове, гавранове, чапље, вране, фазане, препелице, патке, свраке и орлове рибаре.

Све њих виђам и срећем на својој стази према Истеру.

Сви су они моји, и свима њима подједнако припадам.

Природа се не посматрама физичким очима, већ очима и чулима Душе.

Природа је у нама, а оно што видимо у спољноме свету, то је само наша унутарња слика.

Ми смо звездана и божанска раса.

Тога морамо да се присетимо, и да призовемо тај божански светлосни запис.

Морамо поново да призовемо своје Богове и Богиње, морамо да обновимо Завет с њима, морамо да живимо у Заједници с њима.

Наши Богови и наше Богиње морају поново да нас воде, чувају и штите.

Ми не припадамо дивљим земаљским расама; ми смо виша звездана и божанска раса.

Ми смо раса биљоједа, и ми никада не бејасмо месоједи; никада ми нисмо били палео-ловци; ми смо у древности чували и штитили животиње од дивљих хорди месоједа.

Били смо ратници и ратнице Светлости.

Поседовали смо божанска знања, умећа и вештине, тако да су нас све дивље земаљске расе доживљавале као богове.

Нисмо користили копља, лук и стреле, већ смо бивали заштићени Перуновим убитачним муњама, Перуновим и Свароговим огњеним кочијама, ракетама и вијовима.

Нама је тешко у то да поверујемо, јер су кроз многе векове, кроз силне нараштаје мењали нашу Свест, мењали наш Ум, мењали наш унутарњи светлосни Програм и, на концу, успели су на свим пољима да нас  поробе, да нас убеде, да смо нижа земаљска раса, да смо раса гмизаваца и пузаваца.

Али, пренимо се, присетимо се, призовимо наше Богове и Богиње и, све ће нам, намах, бити јасно: ко смо, чији смо, и одакле смо!

Наши ће Богови и Богиње преузети сву бригу о нама, па, ако буде требало, пронаћи ће нам и Нову Земљу у неком од сазвежђа, у неком од звезданих јата, онако како су то и у Древности чинили.

Ми смо се селили кроз многе светове, кроз многа сазвежђа и звездана јата, селили смо се и путовали Васељеном вођени својим Боговима и Богињама, а тако ће и у будућности бити.

Ова Планета Земља је само једно од станишта наших на бескрајним и вечним пропутовањима нашим.

Јер, Створитељ је нама поверио Васељену која нема ни почетка ни свршетка, а у Васељени има свега у изобиљу.

Ослободимо се рептилских мађија, лажних учења и сазнања, и повежимо се са својим Боговима и Богињама који ће нас увести у Вечна Знања и у Вечан Живот.

Наши Богови и Богиње желе, заиста, истински, да и ми будемо попут њих, да се ослободимо свих земаљских страхова и брига!