Лирика вечног тренутка

Бог је Песник.

Песник над песницима.

Све што је створио, и све што ствара, то је Песма над песмама.

Васељена је чиста Поезија.

Свака звезда је по једна реч, свако сазвежђе је по један стих, свако звездано јато по једна строфа, а цела Васиона је једна најсавршенија Песма, најсавршенија Поема.

И земаљски се песник угледа на Бога Песника док ствара песму.

Док ствара, док рађа песму, земаљски песник не размишља о земаљским читаоцима, већ о томе како ће ту песму осетити, доживети и оценити Небески Песник.

Да ли ће се Богу Песнику допасти песма коју у овоме трену стварам и рађам!

Ако се Богу Песнику не допадне моја песма, залуд су ми сва признања, све почасти и све награде овога света!

Заиста, Бог је Песник.

Песник над песницима.

Васељена је, са свим световима, сазвежђима и звезданим јатима, чиста Поезија.