Лирика вечног тренутка

Иако је толико неправде, толико грозота, толико ужаса, толико патње, толико космичког бола, толико злочина, који се ни најсликовитијим песничким речима изразити не могу, учињено и задато – и још увек то траје, без предаха и престанка – Србима, ми, пробуђени и освешћени Срби и Србкиње, морамо да се уздигнемо изнад свега тога – у највише небеске, космичке и божанске висине – како не бисмо подлегли мржњи и освети, како не бисмо упали у вртлоге и вихоре Господара Таме.

Наш Пут јесте Пут Белих Богова и, једино на том Путу ми можемо, и морамо, да победимо све душмане, све крвнике Србства, те да створимо неке лепше и дивотније светове, Светове у Љубави и Светлости, за једно будуће звездано и божанско Србство, за Бело Србство које ће заувек бити заштићено од свих вековних душмана Рода Србског.

Само повезани са духовним и божанским бићима из Виших светова, само повезани са Белим Боговима, са Духом Светим и Богом Створитељем, са Живим и Суштим Богом, ми ћемо спасити и себе, и Србство, и свеколики свет.