Лирика вечног тренутка

Чинимо за свој Род и своје Племе, чинимо за Бело Србство, тако да то и Самоме Богу Створитељу буде драго и мило, те да Бог Живи благосиља свако дело наше.

Све што у Љубави чинимо, то ће заувек остати записано у Божјој Књизи Живота, у Језгру Звезданих Јата, у Мајци Акаши, и то ће се, потом, с колена на колено, преносити на све потомке наше.

Знам многе дивне Беле Србе и знам многе дивотне Беле Србкиње што у тишини и шутњи, што смерно, стрпљиво и предано дејствују и раде за Бело Србство, за свој Род и своје Племе, и знам, и осећам, да су њихова дела, уистини, Богу Живоме драга и мила, те да ће их Бог Створитељ благословити дугим животом кроз многе нараштаје.

(Бранислави, дивотној Белој Србкињи, дичној Црногорки, самохраној Мајци, из Подгорице, која се у Љубави жртвује за Род, Племе и Бело Србство – Њој посвећујем ове лирске записе!)