Подижем поглед високо ка Сунцу

усправно стојим ко поносит брест

Богове своје дозивам, тражим

а они ми шапћу ту смо ми већ.

Тијело ми лако, а срце храбро

у глави мудрост у души мир

Перуна муње сад су ми стазе

смиреност мач а љубав штит.

Судбину моју за род свој бирам

да звјериње сјенке растачем свуд

за Србство бијело и Чаробне горе

што хтјели су да буде им црн усуд.