Лирика вечног тренутка

Све се убрзава у Свету и у Васељени.

Све се убрзава, све само витла, све само зуји и бруји.

Али, убрзање није само у Спољном, већ и у Унутарњем.

Но, убрзање ће доћи до једног тренутка, до једне тачке и, онда ће, изненада, Сварогово (Космичко) Витло да се заустави, да стане, да неколико космичких тренутака остане у стању мировања, а потом ће, како то од Праискони и бива, да крене супротним смером.

Космос је Завојница, Мистична Спирала.

Има Пут навише и Пут наниже; а и Пут навише и Пут наниже јесу једна те иста Космичка Тајинствена Завојница.

Удвојена, Двострука, Двојна Завојница.

Завојница унутар Завојнице.

Васељена унутар Васељене.

У овом Времену Убрзања сви су болесни, и све је болесно.

Не само људи, и не само бића, већ и сама Природа, и сама Земља (Гаја, Геја), па и сама Васељена.

Али, Свевишњи, Вечити Творац, на све будно мотри, над свиме без престанка и нетремице бдије.

Не бојте се, и не страхујте!

Сва наша пажња, сва наша позорност и будност мора бити окренута ка Створитељу, усмерена и усредсређена на Створитеља, на Праизвор Светлости, на Праизвор Живога Огња, на Праизвор Вечнога Живота.

Стрпљење, смирење, мировање, тиховање.

Унутарња будност.

Будност у Духу.

Будност у Свести и Свесности.

Будност у Творцу, Вечноме Ствараоцу и Створитељу.

Јер, ми нисмо само ово видљиво.

Ми смо Невидљиво, ми смо Оно с ону страну свих омаја, илузија и опсена овог видљивог и вештаственог (материјалног) света.

Ми смо Дух од Вечног Духа.

Ми смо Свесност од Вечне Свести.

Овај наш лик, ово наше обличје јесте само привремено, а Оно Невидљиво је бесмртно и вечно у нама.

Оно Невидљиво у нама (Вечан Живот, Вечан Дух који се зове Душа Жива) бива бесмртно и вечно, бесмртно и вечно без почетка и свршетка.

Биће оно што мора бити, биће оно што нам се чини да је немогуће, а у Створитеља је и немогуће – могуће!

Све је могуће у Бога Свевишњега.

Ми нисмо само случај, ми нисмо само твар и вештаство, ми смо Душа Жива, ми смо Божанска ИзвиИскра, ми смо Живи Бог који је у нама.

Ми смо Изабрани, ми смо Посвећени, и ми имамо своје Послантсво.

Ми, можда, још нисмо свесни својега Посланства, али ћемо га убрзо препознати, схватити и освестити.

Наше Невидљиво Посланство чека на нас.

Чека да се пробудимо!