Лирика вечног тренутка

Свакако сте запазили, да свим великим и омасовљеним религијама, религијама које теже да завладају светом и човечанством, управљају мрачни астрални ентитети, под водством Црнобога – Таме.

Отуда толико религијских фанатика, толико верских лудака сваке врсте, отуда кроз векове толико верских ратова, отуда толико грозних, ужасних и језивих злочина у тим и таквим религијама, у име тих и таквих религија, у име њихових богова, оснивача, пророка, проповедника и светаца.

Све што је јавно, све што је у уму, то одмах бива подложно утицајима мрачних, рептилских, драконских ентитета са Астрала.

Само тајна вера, лична, индивудуална вера, само паганска религија, паганска вера, не може пасти под утицај Црнобога – Таме, под утицај астралних демона, астралних утвара и рептила, зато што такве – личне, индивидуалне, природне, паганске – вере нису вере ума, већ, превасходно, вере срца, вере унутарњг бића и свести.

Вера мора да буде лична, тајна и скривена.

Нико не сме ништа да зна о твојим боговима и богињама, о твојим светлосним и духовним бићима из Вишњих светова са којима си на разне начине повезан.

Имена својих богова и богиња, својих вила и вилењака, као и свих иних светлосних и духовних бића с којима сарађујеш, који ти помажу на свим животним стазама и путевима и који те воде и спроводе и спасавају у овостраним и оностраним световима – кроз планете, сунца, звезде и звездана јата – не смеш никоме да откриваш.

Све док је твоја вера тајна, дотле ће и бити чиста и моћна.

А чим нешто постане јавно, то се одмах изокрене, извитопери и преиначи у своју супротност, губећи све своје дражи, чари и моћи.