Лирика вечног тренутка

Бог, Свевишњи, Велики Створитељ свима прашта, само не прашта онима који су у Његово име чинили злочин.

Онима који убијају, кољу, одсецају главе, силују, пале домове и уништавају земљу позивајући се на Њега, позивајући се на Његову веру као једину исправну веру над верама завршиће у најгрознијим, најјезивијим, најужаснијим круговима унутарњег пакла, јер унутањи пакао је грознији и језивији од спољнога пакла.

Они ће до дна испити чашу жучи, чашу чемера космичког бола својих жртава.

Они ће проћи кроз све муке, ужасе и грозоте својих жртава.

Они који су убијали, биће на исти начин убијани у следећем животу; они који су клали, биће на исти начин клани у следећем животу; они који су силовали, биће на исти начин силовани у следећем животу, јер ће се као жене инкарнити и искусиће космичке боли својих жртава.

Постоји Закон којему нико ни од људи ни од богова не може умаћи, а тај закон се зове Карма.

Карма је у преводу: Закон сетве и жетве.

Сетва – то су наша дела, а жетва – то су последице тих наших дела.

Стићи ће нас сваки бол који смо игде и игда било коме нанели.

Ако нас не стигне у овоме животу, стићи ће нас у следећем; ако не стигне нас, стиће ће оне који су нам најмилији, а то је још страшније и ужасније него кад нас стигне.

У ранијим вековима, у минулим временима, размак између сетве и жетве био је мерен годинама, десетлећима или столећима, а сада, када се космичко време убрзава и згушњава, размак између сетве и жетве мери се данима, часима, тренуцима и минутима.

Људи не разумеју Бога, не разумеју Закон, не разумеју Васељену; они из мрака незнања, Бога Свевишњег, Великог Створитеља, призивају кроз своје злочине, а не знају, да су већ самим чином злочина увукли себе у унутарњи пакао ( у унутарњи пакао који су својим мраком, својим злим делима сами створили) из којега никада неће изићи, ни они ни пород њихов, и да ће им се семе затрти заувек у црним космичким рупама.