Драган Симовић: Када смо у светлим мислима…
Када смо у светлим мислима,
у светлим осећањима,
у светлим сновима,
у светлим визијама,
у светлим речима
и у светлим делима,
тада и сами почињемо да светлимо,
тада и сами постајемо
властита унутарња светлост
што исијава из нашега бића
и шири се световима
у којима обитавамо,
световима кроз које путујемо,
световима које стварамо.
Далеке звезде и сунца
што видимо на небу
нису изван нас,
већ су дубоко у нама;
та сунца и те звезде
што светле са неба,
гле! то смо ми сами,
то су наше мисли,
снови и визије,
то су наша осећања,
то су наша дела
једне наше
давно догођене љубави.



… једне наше
давно догођене љубави, о којој мислимо, коју осећамо, коју сањамо, о којој говоримо тихо и гласно, коју стварамо, према којој путујемо,….