Драган Симовић: Окамењени космички боли
Лирика вечног тренутка
Моји ми увиди из Акаше откривају, да су астероиди последица космичких бола које ми људи наносимо једни другима.
Када ми будемо узрасли до тог духовног и божанског ступња, да престанемо задавати космичке боли једни другима, као и свим иним бићима на Земљи, тада ће се астероиди и комете преиначити у неку другу врсту стваралачке енергије.
Наносити боли другим бићима, то је, са становишта Божанског Бића Васељене, тежак и неопростив злочин.
Јер, енергија бола и патње, сваке врсте, јесте толико снажна, згуснута и разарајућа, да се одмах окамени и претвори у претећи астероид који лута Космосом.


Драги Песниче,
изузетно запажање јединственог сатреперавања свега живог. Побуђује на осећаје да нисмо мали и безвредни, већ свемирски савршено бескрајни, и свеприсутни.
Исто овако можемо да се запитамо како болести настају…
Хвала на промишљање којим отварамо и исцељујемо себе, и будимо стваралачку моћ да Лепотом=Љубављу=Саосећањем испуњавамо Свет.
Иван ХРАСТ
(порука за Татјану – две младице храста, Уметник и Уметник Живота, су засађене у Сланкамену. Намењене су за благостање свих бића. Радован Мрђен и његови пријатељи су садили и стварали љубав и радост заједништва Људи и природе. Процењујем да су Храстови засађени у њихова Срца. Храстемо даље!)