Лирика вечног тренутка

Данас ме походи пријатељ с којим се први пут сретох у овоме свету, да бих убрзо потом, после само неколико тренутака схватио, и освестио, да се ми већ одавно знамо, да смо се толико пута сретали, ко зна где и када, у неким минулим животним токовима, у неким тајинственим и оностраним, духовним и божанским световима.

Радујем се, свим срцем и душом, када ме походи пријатељ, врли и драг, када сретнем некога ко је из мојега звезданог јата, ко је из мојих духовних и божанских светова.

Сваки такав сусрет чини ме бољим, племенитијим, радоснијим и богатијим, зато што Створитељ и Васељена, зато што сва духовна и божанска бића из Вишњих светова дејствују изравно кроз наше сусрете, само ако су наша срца посве отворена за те истинске и искрене сусрете.

Милан Живановић је диван, племенит, узвишен, образован и духован Човек.

Он је Личност у оном праисконом и праизворном значењу ове речи, Личност Вертикале, Личност самосвојна и самобитна, Личност Божанског Лика.

Док сам смирено, стрпљиво, марљиво, предано и одговорно слушао његову животну причу, његово широко и дубоко животно и мистично искуство, ја сам све време имао дубоко осећање, да он ту своју животну причу казује из мојега бића, из мојега срца, из моје душе.

Сви ми, који смо повезани са Створитељем и Васељеном, са Вишњим световима и Акашом, имамо блиске, сродне а некада и истоветне увиде из Оностраног, из Акаше и Вишњих светова, увиде кроз многе светове, векове и еоне, кроз многа сазвежђа и звездана јата.

Наше животно и звездано путовање нема ни почетка нити свршетка, јер одувек јесте и бива у вечноме сада, у овоме тренутку вечности.

Благодарећи незнаном а уистини знаном пријатељу, Милану Живковићу, ја сам данас обогаћен за један сусрет са самим собом, за сусрет с бићима из вилинских, духовних и божанских светова, за сусрет са Живим Богом што у срцима нашим вечно обитава.

Поред свих дарова што од Милана добих, највише се обрадовах кедровој огрлици која има чудесно и исцељујуће дејство.

Пре неког времена записах, у својој лирици, да ћу кедрове семенке, да ћу кедровину изненада и тајинствено добити од једног Белог Србина.

И гле! догоди се то!

(На левој обали Истера, 12. лажитрава 7524. лета.)