Идем
лица дигнутог ка небу
молећи за милост
тражећи опрост
за душевна сагрешења
чврсто стежући у џепу
повратну карту
за вртове еденске
ганута и располућена
од себе саме узета
и поново враћена.

Идем
корака отежалих
од блаженства
мисли миропомазаних
утихлих
руку биљем окупаних
шта сад гризу ветрови са севера
срца у запећак гурнутог
тронутог
путем угаженим
трњем посутим
у сусрет преживљеном.

Идем
зверима и крволоцима
потонула у раљама
погледом пратим
све своје крајпуташе
Стварам слику незаборава
за боље сутра
удишем позната стратишта
и вапим
за грумен снаге
бестелесне
да издржим
да преживим.

Идем
благословена
чврсто стежући у џепу
повратну карту
за вртове еденске …