Лирика вечног тренутка

Ако пратите овосветске медије, стећи ћете утисак, да је све мрачно, све ружно, све прљаво у свету; да у свету више нема ни лепоте, ни доброте, ни љубави, већ да постоје само мржња, пакост и завист, да постоји само зло, велико зло, које ће нас све уништити и прождрети.

Сви овосветски медији раде на ширењу страха, панике и безнађа међу народима и расама; сви овосветски медији желе да пониште у људи сваку племениту мисао, свако племенито осећање, свако племенито дело; да их баце на колена, да одустану од свега па и од самог живота, те да постану последње бело робље које ће на све пристајати.

Таквих медија има и у Србији.

И, гле чуда! сви су ти медији латинични!

Заиста, највеће страхове и немире, највећу мржњу и зло, највеће безнађе и бездушје, по Србији, шире, скоро по правилу, латинични медији.

Латинично писмо је њихов знак препознавања!

Но, наша је света дужност, да се боримо против тога, да се боримо за један лепши и бољи свет, за једну лепшу, бољу и светлију Србију, да се боримо за спасење, како лично, тако и своје деце.

Од те борбе не смемо одустати!

Та борба јесте наш пут, јесте наш смисао, јесте наш живот.