Изиђем,

с пролећа,

у поље,

запљуснут неком неизрецивом

милином и дивотом,

 и милујем погледом

сва бића Божја

и сву творевину Божју,

радујући се

свом душом својом,

животу што нема

ни почетка

нити свршетка,

 животу

 што осећам

 свуда и у свему.