Лирика вечног тренутка

01

Сваког дана изнова васкрсавај и рађај самога себе!

Сваког дана изнова буди и освешћуј самога себе!

Свакога дана изнова плеши са својим Богом, са својом Богињом!

Плеши и плеши кроз звездана простанства, плеши и плеши у Вечном Водеану Живота!

Живот има смисла само онда када смо будни, када смо свесни садашњег тренутка, када нам Љубав постане Живот, Смисао и Стварање.

Јер, Љубав није нешто скучено, тескобно, себично, саможиво и мајушно – Љубав је – Све!

Љубав је Васељена, Љубав је Бескрај, Љубав је Вечност, Љубав је Стварање.

Стваралац је само онај који Љуби, и Љубавник је само онај који Ствара.

Свеједно је, заиста, да ли Ствара децу или поезију, музику, слику…

У Бога је Стварање све што у Љубави чинимо!

Ко није научио да Љуби, тај ништа у Животу ни Створити неће!

Упамтите: вредно је и битно само оно што се у Љубави Ствара.

Ако Љубави нема, онда ни Живота нема.

02

Из дана у дан осећам како моје физичко тело све уморније, све слабашније и све трошније бива.

Физичко тело, као и све материјално и вештаствено, бива подложно старењу, пропадању, нестајању, распадању и коначном умирању.

За тим не треба жалити!

Зашто бих жалио за оним што је паду, умирању и нестајању од самог рођења склоно?!

Ја само освешћујем.

Ја из дана у дан будим и освешћујем све што сневама и све што ми се дешава.

03

Када се пробудим изјутра, ја за неко време не могу да се дигнем са постеље све док не призовем Светлост и Љубав, све док не призовем Оца и Мајку, све док не призовем светлосна и духовна бића из Вишњих светова.

Призивам их својом унутарњом молитвом, молитвом срца и душе, призивам их својом басмом, силницом и мантром која гласи:

Здравље моје,

Снаго моја – 

мој Господе Свети!

Помилиј ме,

исцели ме,

избави

и спаси!

Ову молитву, тихо или нечујно, понављам и поновљам у себи ко зна колико стотина пута, све док не призовем Божја Дејства, Божју Енргију да ме укрепи, да ме оснажи, да ме дигне и усправи по Вертикали.

Та моја унутрња молитва примљена је пре двадесет лета и налази се у мојој поезији Господе, мој Господе!

За ову унутарњу молитву увек нађем неку мелодију, те тако ове молитве стихове певушим.

Не казујем их, не рецитујем, већ их певушим као неку древну и праискону песмицу, и тада ова унутарња молитва има снажније и моћније исцељујуће дејство.

04

Сви сте ви Род мој, сви смо ми Један Род.

Сви смо ми Једна Песма коју пева, певуши и поје свеколика Васељена.

Сви смо ми повезани Једним Животом, Једном Љубављу, Једном Светлошћу и Једном Истином.

Ја све вас Љубим онако како и самога себе Љубим.

Другачије не умем и не могу.

Такав сам рођен!

Ја сам међу вама најстарији.

Ја сам од неких од вас старији и три, четири или пет пута.

Примиче се тренутак када се ја морам повући, и све препустији вама који сте млади, вама који долазите, вама који сте далека моја звездана будућност.

Ја се радујем томе.

Ја се свим бићем и свом душом својом радујем томе што ћете ви наставити да корачате, не мојим, својим (властитим) Путем, Путем Светлости, Путем Љубави.

05

Ових дана, венчаће се, по Закону Белих Ура, Марко и Александра, негде у срцу бачке равнице.

Венчаће се један млади Србски Витез и једна млада србска Бела Вила.

Венчаће се Бели Србин и Бела Србкиња, под неким Светим Храстом, под неким Светим Дрветом Живота у срцу бачке ранице, венчаће се у Духу својих древних предака!

Нека су на све векове благословени Марко и Александра, моји врли, мили и драги млади пријатељи којима припада далека звездана будућност и који ће изродити златну дечицу за наступајуће Ново доба у Духу Стварања!