На пропланку,

под звездама,

плавих ока,

вита стаса,

у хаљи од месечине –

што на ветру лелуја се

попут меке паучине –

гле! лепојка,

вила горска,

свуноћ плеше плес заносан,

уз свирале

и уз гајде,

понад горја, витог борја,

до освитка праскозорја

про руја

у прасак зорја,

про руја

у прасак зорја.