Лирика вечног тренутка

Изиђите из поробљеног ума, и уђите у царство слободе.

Изиђите из поробљеног ума, и уђите у вечан живот, у живот без почетка и свршетка.

Ви нисте ни свесни, да од рођења својега боравите у тамном вилајету, у виртуалном свету, у властитом поробљеном уму, међу сенкама и утварама.

Ваш ум је поробљен још много пре рођења вашега.

Ваш ум је поробљен кроз ваше родитеље, а ваши родитељи су, опет, поробљени кроз своје родитеље, кроз ваше бабе и деде, кроз ваше прабабе и прадеде, који су живели свој живот у властитом поробљеном уму, па су тај свој поробљени ум предавали с колена на колено, са једног нараштаја на други, и тако је, на концу, поробљени ум ваших далеких предака и до вас стигао.

Ви нисте слободни; ви сте робови у свету робова.

Над вама влада мајмунска и гмазовска раса.

Раса предатора и паразита, раса најнижих човеколиких бића, раса-нераса коју ви сматрате банкарима, индустријалцима, бизнисменима, пословним људима, председницима влада и држава, светским капиталистима и ауторитетима.

Ви нисте слободни, нити можете бити слободни, кад радите од јутра до сутра код туђина и душмана својих, да бисте с муком живели и преживели свој бедни и бесмилсени живот као последње робље!

Ви нисте слободни, нити ћете икада бити слободни, зато што сте се одрекли слободе и права на живот са смислом!

Заиста, ви нисте слободни, нити сте икада били слободни, зато што сте давно, још пре рођења својега, окренули леђа Оцу и Мајци, Створитељу и Васељени, Извору Живота и Првобитној Светлости, одрекавши се својих светлих и белих богова и богиња те раскинувши Свети Завет с њима, Завет који су ваши божански и звездани преци у Праскозорје Света начинили.

Почетак свих почетака, почетак свих почетака истинског живота и живљења са сврхом и смислом јесте буђење и освешћивање, буђење и освешћивање у Духу Стварања.

Када се пробудите из магијског и хипнотичког сна, и када станете да освешћујете свој живот, тада ћете, у тренућу трена, схватити и освестити, да сте ви Бели Срби и Беле Србкиње, да сте звездана и божанска раса, да сте Раса Вертикале, да сте Велика Раса, те да вама, као таквима какви по Богу јесте, не доликује и не приличи, да будете робље, да служите слугиних слугу последње слуге за шаку сребрњака и бакрењака те да бисте преживели свој бедни и робовски живот до сутрашњег дана који, можда, за вас, никада, ни  сванути неће!

Овај свет је лажан од дна до врха, лажан по свим упоредницима и подневцима, лажан од темеља до последњег спрата, лажан уздуж и попреко.

Једина Истина у овоме свету, гле, то сте ви сами, то је Светлост у вама, Живи Бог у вама, Лепота и Љубав у вама!

Све друго је лажно, трулежно, распадљиво и смрдљиво.

Ако ви и даље пристајете на задат живот, пристајете на боравак у поробљеном уму, пристајете на преживљавање у тамном вилајету, међу сенкама и утварама, пристајете да будете свачије и ничије бело робље, онда сте ви – верујте! – за све сами криви.

Вама, тада, ни Свемогући Бог не може ни у чем помоћи!

Бели Срби (и, наравно, Беле Србкиње!) створени су и рођени да живе као бели орлови, а не као кокоши у кокошарнику!

(На Истеру, у месецу цватућих липа, 7524.)