Да би опстао у свету људи, вилењак мора да плеше.

Плес је његова једина заштита у свету.

Али, плес је свеколика лепота и дивота, плес је свеколика уметност: поезија, музика, сликарство…

Вилењак мора да буде врхунски уметник, мора да буде врхунски чаробњак лепоте и дивоте, врхунски алхемичар песничке речи.

Јер, уметност је чаролија, уметност је божанска магија и алхемија.

Упамтите, ви, млади вилењаци: без поезије и уметности, без божанске алхемије и чаролије, гле! нема вам опстанка у свету људи.

Без уметности и божанског плеса, ви ћете се осећати као онај орао (из древне ведске приче) којега су затворили у кокошарник међу кокоши.

Ваша моћна вилењачка крила временом ће посве ослабити, и ви више никада нећете моћи да летите звезданим небесима.

Овом приликом се, из срца и душе, обраћам Светлани, Душици и Милораду, који пролазе кроз све оно кроза шта сам ја пролазио пре више од четрдесет лета.

Људи ће вам постављати многе замке, ловиће вас на сваком кораку, да вас затворе у кокошарник међу кокоши, да вам спале и униште крила.

Морате да надмудрите људе, да надмудрите свет!

Ако не надмудрите људе и свет, ваш живот ће у неком добу бити горак и чемеран, почећете да проклињете дан и час кад сте дошли на овај свет.

Изгубићете све божанске и вилењачке дарове, и постаћете карикатура у свету људи.

Будите своји, будите оригинални и непоновљиви, будите својеглави и тврдоглави, али никада и нипошто немојте пристајати на задат живот људи.

Ако само један једини пут пристанете на њихова правила – пристали сте, и несвесно, за сва времена!

(Душица Милосављевић: Дивотни плес светлости и сенки)