Надам се, и верујем, да ће у времену долазећем – у Новоме добу Духа Стварања, у Златно Доба Сварога и Белих Ура – Светлана, Душица, Бранислава и Милорад преузети вођење, уређивање и писање једног посве новог дивот-песничког и дивот-вилинског сајта, или портала, који ће наликовати Србском журналу, па, можда – садржајно, графички и ликовно – и бољи бити!

Они су песничке стреле, а ја сам песнички лук!

Они долазе, а ја одлазим!

Камо ће они физички стићи, ја могу још само у сновима и визијама својим.

Семе живота, љубави, лепоте, песништва и радости које Васељеном сејемо, мора проклијати у Светлости Божје Љубави.

Ја ћу, наравно, вазда и увек, пратити и подржавати Светланин, Душкин, Бранин и Милорадов свеколики песнички и стваралачки рад, подржавати однекуд са Земље или из Акаше, или, пак, из неких мистичних и оностраних светова.

И највећи посвећеници, подвижници и ратници, пре или доцније, осете умор, умор од борбе вечите која траје без предаха и престанка, умор од живота у овоме свету превара, лажи, илузија и опсена.

Надам се, и искрено верујем, да Светлана, Душица, Бранислава и Милорад неће, на свом путу, имати свих оних искушења, искушења која сам одувек имао.

Једно од највећих мојих искушења, у овоме свету бездушних људи,  бејаше беспарица и материјално сиромаштво, с којим се рвем, гле! од када знам за себе.

Али, и то ће проћи.

Мора проћи!