Цеца Рајковић: У почетку беше тужно…
У почетку беше тужно,
суза ми из ока крену
Јел могуће да смо поражени
Јел могуће да смо пали 😦
Није тако црно, није
Ми ране вијамо,
Вукове окупљамо
Соколове пребројавамо
Не смркава него свиће
Мој дивни Вилењаку
Не смркава , то се
У битку тајно спремамо
Рањени смо били свете
Рањени и болни
Не смркава то свиће
Тамно јесте али бити неће
Најцрње је пред свитање
Најцрње је …
Пребројте се Ратници,
Соколови и Вукови моји
Пребројте се Рођени моји
Не смркава, то свиће.
(Сварог)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Цецо, ти си рођена, расна и вилинска песникиња, и твоје песме одишу чистотом твога срца и дивотом твоје вилинске душе.
Само настави тим путем – Путем Стварања!
Јер, највиши ступањ Љубави јесте Стварање.
Људи су давно заборавили, да је Стварање, да је Стваралаштво највиши ступањ Љубави у свеколикој ПраВасељени.
А ти то не смеш никада да заборавиш!
Благодарим Драгане, благодарим…
Сећања и знање. Разум и вера у љубав и светло.
Такве су ове дивне песме!