Владан Пантелић: Тијанија унутарња
Дижем широко руке ка звезданом небу
И ка звезди Рода мога где Перун живи
Покрећем смером спирале и центре
Отварам све очи и многобројна чула
Смирујем дрхталице будим силнице.
О наш Твoрче суштино свих суштина!
О Безкрају запљускивачу Вечности!
О Вечности обало океана Безкраја!
О наша Душо спремницо свег знања!
Тихујем душом на Дух радилицу вечну
И свесно шаљем свере радости и среће
Васцелој и развојној божјој творевини
Да све стреми моћној Норми Створитеља
Откривам да ме данас заувек родила Љубав
У срцу тајинствене Тијаније унутарње
И упутила на високе знаке и задатке –
Да будим споре свене приспале и отишле
И да код људи ватрим устајалост буђаву


Дивотна песма, Владане од Тијаније Оностране!