Драган Симовић: О плавим сновима и визијама једне плаве богиње
Лирика вечног тренутка
01
Не постоји византијско плава!
То што зову византијско плаво јесте, уистини, србско плаво, будући да су за тајну справљана те вагре (боје), која је у то доба била скупља од злата, знали само србски живописци.
И иначе, србска плава јесте вагра свих Белих Срба од Праискони до дана-дањег, и та вагра се налази на свим ведсрбским стеговима (заставама) и грбовима, у свим храмовима и на рукотворинама, у свим народним везовима и шарама, а и све свете ведске књиге писане су и рисане плавилом, плавим мастилом, плавим биљним раствором.
02
Византија је једна од највећих измишљотина јудео-кршћанских калуђера, ушкопљеника и женомрзаца, те германских лажних историчара који су имали један једини задатак: да затиру све трагове о свеевропском присуству Белих Срба.
Јудео-кршћани су – то, свакако, већ одавно знате – највећи мрзитељи, душмани и крвници Белог Србства.
03
У Ватикану одувек столују архи-рептили, владари из сенке, заклети непријатељи више звездане расе, заклети душмани Белих Богова и Белог Човека.
Ту је измишљена и створена Инквизиција, да би се најрасније, најлепше и најплодније Беле Србкиње спаљивале на ломачи, како не би могле да рађају децу више расе.
Упамтите: на ломачи су спаљиване само Беле Србкиње, јер су сви други европски народи – или постали (отпали) од Белих Срба или, пак, вештачки (лабораторијски) створени.
04
Када је небо праискони (србски) плаво, као што је ових дана – казује ми Владан Пантелић, исцелитељ и посвећеник Белих Ура – тада се отварају, повишено и убрзано раде горње (више) чакре, и тада се, у стању тиховања, а преко трећег ока, изравно улази у унутарње небо, повезано са Сваргом – Свароговим Златним Иријем.
Небо је праискони плаво, закључисмо Владан и ја, зато што га својим плавим сновима и још плављим визијама и енергијама боји наша плава богиња Светлана Светлуша од Жрнове.
Светлана Светлуша много тога може – додаје Бели Ур од Тијаније Оностране – а није ни свесна шта све може; заиста, могла би и мртве да васкрсава, само кад би смела и хтела; јер многе наше божанске способности, само из страха, остају заувек неоткривене!
05
Душица Душка Милосављевић.
Дивотна, чудесна, даровита, расна и мистична песникиња.
Њена поезија је само откровење; чиста мистика, чисто тајанство и светајинство.
Она пева душом и срцем; она пева крвљу и свеколиким бићем.
У савременом свету свеопштег духовног пада, мало је таквих песникиња као што је Душица Душка Милосављевић!



Наше – Светлуша и Громуша!