Још не знате ко сам

Не, нема беса у мени,

нема ни разочарења,

нема ништа.

Нема љубави,

нема опроштаја,

нема ништа.

Када кажем да у мени нема ништа, заиста нема.

Бели Ури знају тајне,

знају да ништа је у човеку најопаснији противник.

Може ли се разбеснети неко у коме нема беса?

Може ли волети неко ко љубави нема?

Не знате ви, тамни и бездушни

да ваша жеља да светло сатрете

јесте ваше самоуништење,

не знате ви ко смо ми!

Када од мене шкољка остане,

када Творцу своје све

предам на дланове,

не знате ви сенке и утваре,

да сам непобедива,

да сам Богиња!

Празна шкољка непробојна,

празно срце, празна душа,

празан дах…

Не знате ви, цареви  обмане и лажи,

скамењен поглед не значи крај!

И нападајте и пуцајте

и узалуд вам све,

још се рађам, још пузим,

учим кораке земаљске…

Исправљам те тело моје,

од Богова изабрано,

устаћемо, устајемо

тамним да се супротставимо!