Бела Веверица: Зов
Прозирно плаветнилo
На белом облачку једрим
Лепршају траве, лепрша лишће.
Њишу се гранчице драге
Одморишта моја.
Мирисе носи Ветар
Са црвених и модрих планина..
Сећања, сећања израњају
из дубоких вода
Зраци Сунца ме прате.. топлина ..
Стижем .. мој вољени спава. .
Најтананије светло стављам
под његову главу …
милујем ..
милујем песмом.
милујем срцем,
милујем душом,
и причам…
причам речи од чуда
речи од значења
зовем..нј
зовем .зовем душу у Оносвету
зовем ..нјдм…срце..зовем
мој драги спава ..
али чује.. мдји…

