Бела Веверица: Зов


13716025_1084519924957710_6941694860745325314_n

Прозирно плаветнилo

На белом облачку једрим

Лепршају траве, лепрша лишће.

 Њишу се гранчице драге

 Одморишта моја.

Мирисе носи Ветар

Са црвених и модрих планина..

Сећања, сећања израњају

из дубоких вода

Зраци Сунца ме прате.. топлина ..

Стижем .. мој вољени спава. .

Најтананије светло стављам

 под његову главу …

милујем  ..

милујем песмом.

милујем срцем,

милујем душом,

и причам…

причам речи од чуда

речи од значења

зовем..нј

зовем .зовем душу у Оносвету

зовем ..нјдм…срце..зовем

мој драги спава ..

али чује.. мдји…

Постави коментар