Драган Симовић: Онострано путовање у Акашу


Лирски записи

бела девојка zalazak-sunca-1426960049-55826

01

Највише од свих путовања волим путовање у Онострано, у Акашу, јер знам да ћу тамо срести све оне који су ми мили и драги из свих времена и свих светова, раса и народа, пошто у Акаши не постоји ни прошлост ни будућност, већ само вечна садашњост, већ само овај тренутак вечности у којему се све дешава, одувек и заувек.

Најдражи су ми сусрети и разговори с песницима. Неки од песника су одавно постали посвећеници највишег реда, сврстали се међу највиша светлосна и духовна бића у духовним и божанским световима.

Таква духовна и светлосна бића, поређења ради, јудео-кршћанска и ина хришћанска црква и теологија назива серафимима и херувима, односно, анђелима вишег реда, чији је задатак стварање поезије, уметности и сваке врсте духовне и божанске лепоте, красоте и дивоте.

02

Ту се сусрећем с Његошем, Бранком, Дисом и Црњанским; с Тагором, Кабиром, Фирдусијем, Ибн-Кајаном, Омаром Хајамом, Бајроном, Шекспиром и Новалисом; сусретао сам се и са Марином Цветајевом, Аном Ахматовом, Милицом Србкињом, Серјожом Јесењином, Пушкином, Љермонтовим и Владимиром Висоцким…

Сви су они пуни радости, живота и сваке друге неизрециве дивоте; напросто, сви они зраче топлином и љубављу, и, надасве, светле као истинска светлосна и божанска бића; они су попут квазара и пулсара на оностраним звезданим стазама и путима кроз Унутарњу Васељену.

03

Сретао сам се и са својим прецима.

За неке од њих сам тек у Акаши сазнао.

Они су ми много што-шта открили и разјаснили.

Од њих сам, управо од мојих далеких предака, први пута и чуо за Беле Уре.

До тада нисам ни знао да су икада и постојали Бели Ури!

04

Сусретао сам и своје љубави, своје драгане и невесте из давно минулих животних токова, из далеких светова и васељена.

При сусретима са некима од њих, осетио бих такву милину и такво блаженство какво ни ја, будући песником, не умем да искажем.

05

Бели ми Ури – с којима сам духовно и у визијама повезан још од нашег првог сусрета – открише, да се сви наши снови, науми и зауми, све наше мисли, замисли, идеје, визије и речи тренутачно остварују у Акаши, да, у трену, постају стварност која се полако – а то је поступак (процес) који неко одређено време траје, у зависности од врсте и природе наших мисли, наума, намера, жеља, снова и визија – низводи (спушта) из виш(њ)их оностраних светова у ниж(њ)е овостране и материјалне светове.

06

Но, о свему овоме не бих смео пуно да причам, нити ми је, пак, дозвољено, да писаном речи, или било како другачије, обелодањујем неке тајне које су само мени откривене и поверене живом речи Белих Ура, а тичу се, превасходно, мене, мојега бића и суштаства.

07

Немогуће је живети без медитације и тиховања!

Овај спољни свет и оспољени живот у свету, гле! не би имао никаквог смисла без тиховања, медитације и унутарње молитве, молитве срца и душе.

Без душевних и духовних садржаја наш живот је обична љуштура без сврхе и смисла.

Наравно, и без љубавне чаролије, заљубљивања и љубави, чулне, телесне, страствене полне (еротске и сексуалне) љубави између мушког и женског, између човека и човечице, све би, такође, било бесмислено у нашим, јадним и бедним земаљским животима-животићима.

Ако ћемо бити искрени према себи, према свом срцу и својој души – а морамо зарад здравља личног бити искрени! – онда ћемо признати, да нам еротска и сексуална љубав, не само у младости, већ и доцније, у позним годинама, даје такав смисао живота и живљења какав ништа друго на овоме свету не може да нам понуди.

Сви ми ово врло добро и осећамо и знамо, али, сви се ми, из неких лажних културолошких и цивилизацијских разлога, стидимо да то и признамо, како самима себи тако и ближњима.

08

Све религије су секте и идеологије, и ниједна од религија и теологија нема никакве везе са оностраним духовним и божанским световима, са нашим душевним и духовним садржајима, с нашом унутарњом вером, с вером нашега срца.

Што даље од религија и цркава – све ближе Богу!

09

Молим се за све нас, да изиђемо из овога света омаја, опсена и илузија, те да се узнесемо у вишње духовне и божанске светове; да избијемо на Пропланак Првобитне Светлости одакле ћемо све јасно и видети и чути и знати.

Благодарим свима вама од срца (а поготову једној србској вили Плавога Сунца), на свему ономе и што знам и што не знам!

120620151057

Постави коментар